Epidemija hronične bolesti bubrega u Srbiji: Pogođeno 700.000 građana

„Zbog toga je izuzetno važno da se bolest aktivno traži kod rizičnih grupa, pre svega kod osoba sa dijabetesom, povišenim krvnim pritiskom, starijih osoba, ali i onih koji u porodici imaju oboljenja bubrega. Hronična bolest bubrega je i značajan faktor rizika i za kardiovaskularne bolesti. Pacijenti imaju znatno veći rizik od infarkta, poremećaja srčanog ritma i moždanog udara, zbog čega je rano otkrivanje i lečenje bolesti ključno ne samo za očuvanje funkcije bubrega, već i za prevenciju ozbiljnih srčanih komplikacija. Kada bolest napreduje do završnih stadijuma, pacijentima je potrebna neka od metoda zamene bubrežne funkcije, hemodijaliza, peritoneumska dijaliza ili transplantacija bubrega. U poslednjih deset godina napravljen je značajan napredak u lečenju hronične bolesti bubrega i danas postoje lekovi koji istovremeno deluju na više povezanih oboljenja, pomažu u kontroli dijabetesa, lečenju srčane slabosti i usporavanju propadanja bubrežne funkcije. Ipak, problem predstavlja dostupnost savremenih terapija, jer pacijenti u Srbiji ove lekove najčešće mogu dobiti o trošku osiguranja samo ukoliko boluju od dijabetesa i ispunjavaju određene uslove, dok ih u slučaju hronične bolesti bubrega moraju sami plaćati“, objasnio je dr Petar Đurić, nefrolog u Kliničko-bolničkom centru “Zvezdara”.