SAOPŠTENO JE: Hoće li izgradnja elitnog naselja u Košutnjaku ugroziti depo Kinoteke: Reakcije stručne i kulturne javnosti

Prvonagrađeno konkursno rešenje za izgradnju elitnog naselja u Košutnjaku na prostoru nekadašnjeg Avala filma, planira i gradnju u ulici Miloja Zakića, a ta novogradnja ušla bi u zonu zaštite oko bunkera u kojima se čuvaju nitratni filmovi Arhiva kinoteke, upozorio je Tihomir Dičić, arhitekta i aktivista.

U svom autorskom tekstu objavljenom ovih dana na portalu nedeljnika „Vreme“, Dičić ističe da bi se, ukoliko se ovo rešenje ostvari, ozbiljno ugrozila građa institucije od nacionalnog značaja, fond nitratnih filmova i kopija koji su jedinstveni u svetu.

Izrada Prostornog plana područja posebne namene za deo Košutnjaka, o čemu je Danas već pisao, poverena je arhitektonskom studiju Proaspekt iz Beograda, koji predvodi arhitekta Vladimir Lojanica, dekan Arhitektonskog fakulteta, čiji je rad juna prošle godine dobio prvu nagradu na javnom konkursu za programsko-prostorni koncept urbane i pejzažne revitalizacije ovog područja.

Sumnju javnosti u dobre namere ovog projekta, poštovanje kulturne baštine i hektare šuma u Košutnjaku za koje se bori građanska inicijativa „Košutnjak ostaje“, posebno izaziva činjenica što je odlukom Vlade Srbije od decembra prošle godine, finansiranje izrade Prostornog plana područja posebne namene za deo Košutnjaka, prepušteno investitoru – kompaniji Avala Studios Beograd, koji je deo češke investicione kompanije SEBRE, jer mu to dozvoljava, o čemu je naš list takođe pisao, da mimo lokalnih procedura menja važeća urbanistička pravila.

Podsećanja radi, kompanija SEBRE je posle kriminalne prodaje Avala filma 2015 (ko je bio pravi kupac ni danas se ne zna), godinu dana kasnije, 2016, postala vlasnik petine udela nekada najslavnijeg filmskog studija na Balkanu i pripadajućih hektara zemljišta, obećavajući obnavljanje filmske produkcije po uzoru na čuveni studio Barandov u Pragu, a onda se pojavila kao investitor elitnog naselja na tom prostoru u Košutnjaku i delu Čukarice.

Mogućnost da se ugroze depoi u kojima se čuva naše i svetsko filmsko nasleđe, za Danas komentarišu v.d. direktora Jugoslovenske kinoteke i upravnik Arhiva Kinoteke Aleksandar Erdeljenović, arhitekta Vladimir Lojanica, nekadašnji dugogodišnji direktor Kinoteke Radoslav Zelenović, nekadašnja sekretarka za kulturu Grada Beograda u vreme demokrata Gorica Mojović, i filmski redtelj Srđan Dragojević.

Kako za Danas objašnjava Aleksandar Erdeljenović, planirana gradnja u ulici Miloja Zakića na Košutnjaku ugrožava Arhiv Jugoslovenske kinoteke, jer bi ušla u zonu zaštite oko bunkera u kojima se čuvaju zapaljivi nitratni filmovi, što je neprihvatljivo.

– Mi smo videli to urbanističko rešenje, i mogu da kažem da Kinoteka nije zadovoljna, jer ono zadire u naših sedam bunkera, i zato s pravom očekujemo da se ovaj projekat menja. Potencijalni objekti, odnosno zgrade koje će se graditi su jako blizu zaštićene zone Kinoteke, što je nedopustvo.

– Mi smo uputili prigovor, poslali smo pismo direktno glavnom arhitekti, Vladimiru Lojanici, koji je na tom konkursu dobio prvu nagradu. Nije nam sporno ako nešto mora da se gradi tamo gde nema opasnosti za Kinoteku, ali ako se ugrožava i narušava ta zaštićena zona, onda jeste problem.

Uprava Kinoteke je, kako podseća, svojevremeno reagovala i kada je 1999. podizana crkva Sv. Luke, koja se nalazi u široj blizini depoa.

– A novo rešenje pokazuje da će novi objekti da se grade još bliže depoima, uz samu žičanu ogradu zaštićene zone, što svakako ne može. Posledice buduće izgradnje ne ugrožavaju samo kulturno nasleđe već mogu da izazovu i velike požare, jer su nitratni filmovi zapaljivi i vrlo eksplozivni, zbog čega se i čuvaju u bunkerima van centra grada i u posebnim uslovima – objašnjava Erdeljanović, koji je i umetnički direktor i selektor Festivala nitratnog filma, koji se već 27 godina održava 6. juna, na Dan Jugoslovenske kinoteke, i na kojem učestvuju najvažniji filmski arhivi iz sveta.

Prigovor Uprave Jugoslovenske kinoteke koji je stigao na njegovo konkursno rešenje, za Danas komentariše arhitekta Vladimir Lojanica.

– Dobio sam to pismo u februaru, sa tačno elaboriranim stvarima vezanih za depoe, ali još nisam stigao da se sretnem sa ljudima iz Kinoteke da razgovaramo o tome, iako sam do sada takve susrete imao sa većinom aktera na toj teritoriji Košutnjaka. Ono što prvo želim da istaknem je da Nacrt plana još niko nije video, on je u procesu izrade, tako da svaku tu hipotezu da plan nije u skladu sa nečim i da nešto ugrožava ne bih pre vremena komentarisao – kaže Lojanica.

– Konkursno rešenje koje je nagrađeno, u momentu kad se radilo, nije ni imalo mišljenje svih neophodnih institucija koje se tu nalaze, i u svemu je poštovalo, pod jedan, ono što je bio uslov kokursa, a to je teritorijalna distanca u odnosu na sve javne objekte koji se na tom kompleksu nalaze. Znači, Kinoteka ima užu i širu zonu zaštite, i nama je to apsolutno jasno.

Kako ističe profesor i arhitekta koji ima značajan respekt javnosti, nema nikakve mogućnosti da bilo kakva nova izgradnja zadire u granice Kinoteke.

– Ako je neko na osnovu konkursnog rešenja to istumačio, konačan plan će biti ključni dokument, definisaće pravila ponašanja na tom prostoru, i sigurno neću dozvoliti da se išta slično dogodi od onoga što se sada pominje i kritikuje u delu javnosti. To mogu odgovorno da tvrdim. Sve što je upravnik Erdeljanović tražio dopisom, biće ispoštovano planom. Ne samo zato što je to on tražio, i potpuno su logični zahtevi Kinoteke koji su tu postavljeni, nego i zbog toga što i procedura izrade zakonske dokumentacije posebne namene to zahteva.

I analizu procesa rizika od ekscesnih situacija, i mišljenja svih relevantnih institucija kojih, ne da ima dve – tri koliko je Erdeljanović naveo u svom dopisu, nego ih ima dvadeset osam. Znači, procedura je da mi napravimo koncept plana, onda ga šaljemo na dvadeset osam adresa koje daju svoje mišljenje. I Jugoslovenska kinoteka, i Zavod za zaštitu spomenika kulture, i svi koji se nalaze na licu mesta – objašnjava Lojanica.

Obuhvat novog Plana, kao što je poznato, sadrži oko 95 hektara koje koriste državne institucije – pored Jugoslovenske kinoteke, tu su i RTS, Ministarstvo odbrane – Zastava film, Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, Hram Sv. Luke, Vatrogasno-spasilačka jedinica Košutnjak, pravna lica Košutnjak film d.o.o., Avala studios d.o.o…, kao i šumsko zemljište.

Kako navodi Lojanica, on je svestan otpora i bojazni građana prema svakom novom Prostornom planu i investiciji zbog raznih koruptivnih afera ne samo u arhitekturi, ali da je jedini način da se izađe iz