EVO ŠTA SE DEŠAVA: INTERVJU Andrija Milošević o „Senkama nad Balkanom 3“: Žudnja za moći se nije promenila – samo je postala sofisticiranija

Andrija Milošević u „Senkama nad Balkanom 3“ igra lik koji pomera granice domaće televizijske produkcije, ali – kako sam kaže – njegova seksualnost nije ono što nosi priču, već samo njen „ljudski začin“.

U razgovoru za Danas govori o ulozi Bogdana Vasiljevića, saradnji sa Milanom Marićem i Draganom Bjelogrlićem, kao i o tome koliko se svet serije opasno približava našem.

Koja je bila vaša reakcija kada vam je Dragan Bjelogrlić ponudio ulogu Bogdana?

– Bjela i ja smo izašli na večeru i on mi je u jednom trenutku rekao: „Sada ću ti ponuditi nešto što ćeš ili odmah odbiti ili što ćeš sa zadovoljstvom prihvatiti.“ Rekao sam mu da sigurno neću odmah odbiti. „Mora da je nešto mnogo dobro, samo reci šta je.“ Kada mi je ispričao, sa velikim zadovoljstvom sam prihvatio da igram u ovoj seriji i nisam pogrešio. Mislim da se trud isplatio.

Da li je, pored toga što je Bogdan po sebi složen lik, za vas bio izazov i to što je homoseksualac?

– Da li je homoseksualac ili nije, to mi nije bilo toliko važno koliko kompleksnost odnosa koji sam imao sa likom kojeg igra Milan Marić. Vrlo retko se dobija takva prilika u našem poslu, posebno na televiziji i na filmu, i posebno za ljude koji kroz život idu na specifičan način, gonjeni instinktom i višim ciljevima. Sve to mi je ovde bilo veoma specifično. A posebno mi je drago što je ogromna publika te serije, sa kojom i sam komuniciram, uputila fantastične komentare i predivne reči i na konto „Senki“, a i onoga što sam ja uradio.

Kako ste pristupili građenju lika – da li ste imali određene nedoumice, istraživanja ili ste se u potpunosti oslonili na scenario i rediteljska uputstva?

– Dosta je tu bilo ličnog rada, jer glumac, kada pristupi ulozi, to je njegova lična odgovornost. On mora da bude spreman i da ponudi i reditelju i ljudima koji učestvuju u kreativnom građenju celokupne serije nešto što bi moglo biti njen dodatni aspekt i kvalitet, kako same serije, tako i te uloge. Temeljno sam radio zajedno sa svim našim saradnicima, od Dude koja je radila šminku, preko direktora fotografije, pa sve do reditelja i svih koji učestvuju u seriji.

U toj zajedničkoj koaliciji smo stvorili fantastične uslove u kojima mogu da se izgrade izuzetni odnosi za rad. U tom procesu je najvažniji bio Milan Marić, sa kojim sam ostvario izuzetan profesionalni i prijateljski kontakt i odnos koji je, na kraju krajeva, doveo do toga da obojica uživamo u svemu tome i da napravimo fantastične uloge.

Šta je ključno za odnos između Bogdana i Dimitrija i na koji način ste ga vi i Marić oblikovali?

– Ono što je važno jeste da aspekt da li su oni homoseksualci ili nisu, ili biseksualci, nije nešto što utiče na glavnu liniju radnje, to je nešto što je dodatni začin koji smo mi, ja mislim, sa pravom merom i u pravom ljudskom aspektu uradili. To je da su dva čoveka, pre svega, emotivno vezana, a mi im nismo pristupili pežorativno, na način koji bi značio ismejavanje bilo čijeg opredeljenja. Upravo suprotno – hteli smo da vidimo kako to dvoje ljudi u takvom odnosu uspevaju u jednom surovom svetu, dok su i sami surovi. Kao neka dva ozbiljna hajduka. Vrlo je zanimljiv odnos, svaka čast i scenaristima i svima koji su pisali, ali i mi smo takođe doprineli da se nadograde ti već napisani likovi.

Foto Maja Medić

Koliko su vam u tom procesu pomagali reditelj Dragan Bjelogrlić i partner na sceni Milan Marić?

– Svi smo pomagali jedni drugima. Kada radite bilo seriju ili predstavu, celokupna ekipa se trudi da učestvuje u tom procesu i napravi dobru stvar. Naravno, Dragan je, kao jedan verovatno najveći naš producent, napravio fantastičnu podelu uloga i pozvao izuzetne glumce.

Mi smo, pre svega, prijatelji, a sa druge strane radimo i, naravno, profesionalno pristupamo našem poslu. I Milan, Dragan i ja smo napravili jedan umetnički balans da smo mogli da pristupimo svakoj sceni onako kako je to zaista potrebno. Kada dolazite spremni na set, onda je dosta lakše praviti raznorazne varijabile u okviru likova, teksta i načina.

Koliko je važno to što je odnos između Bogdana i Dimitrija kao partnera predstavljen kao dubok i slojevit, odnosno, verujete li da takav pristup ovde može doprineti boljem razumevanju homoseksualnosti, uopšte različitih seksualnih orijentacija?

– Iskreno da vam kažem, onaj ko razume – razume, onaj ko neće da razume neće nikada ni razumeti. Ono što sam ja naučio kod nas jeste da nikoga ne možeš promeniti, vrlo se teško mišljenja menjaju, vrlo se teško menja čovek u ovim našim okvirima. Za to treba mnogo snage, pameti, razumevanja. Mi živimo u eri u kojoj velika masa ljudi komentariše drugu masu ljudi, pa onda druga masa ljudi komentariše za uzvrat ovu, tako da je sve to na nivou komentara.

Ono što smo mi nekada zvali alapača, danas smo to primorani da gledamo i slušamo svakodnevno na digitalu. Stalno je neka osuda nečega, bilo čega. Ja u tim osudama više ne vidim razliku u značenju, niti vidim razliku da li nešto vredi ili ne vredi, sve je podložno tome. To je jedna kolektivna psihoza u kojoj se jednostavno to radi po difoltu, tako da se ja time ne bavim i, iskreno, nisam ni ovome pristupio didaktički, nego jednostavno da uradim što je moguće bolju i zanimljiviju scenu i, na kraju krajeva, da prikažemo da je to deo života.