SAOPŠTENO JE: Kako je prvi američki papa ušao u političku arenu protiv Trampa

Na letu za Alžir za početak afričke turneje u ponedeljak, papa Lav je imao izbor – mogao je da ignoriše tiradu predsednika SAD Donalda Trampa na društvenim mrežama ili da se s njom suoči direktno.

Papa je izabrao drugu opciju, preduzimajući izuetno redak korak i direktno prozvao Trampovu administraciju u Beloj kući. Govoreći pred novinarima u avionu, papa je rekao da se „ne boji Trampove administracije“ i da neće prestati da „glasno“ govori o Božijoj poruci.

„Ne mislim da poruka Jevanđelja treba da se zloupotrebljava, kao što neki rade,“ rekao je papa, dodajući da je previše nevinih života izgubljeno i da veruje da neko mora ustane i kaže da postoji bolji način.

Komentari pape odredili su ga kao najvidljiviju međunarodnu protivtežu Trampu i započeli neviđeni sukob između prvog američkog pape i američkog predsednika koji ga je više puta napadao, piše CNN.

Ipak, papa koji je rođen u Čikagu, poznat po svom nežnom i nenametljivom stilu, nije započeo ovu svađu. Veći deo svog odraslog života proveo je u Redu svetog Avgustina, čiji fratri i sestre polažu zavete siromaštva, čednosti i poslušnosti s naglaskom na jedinstvo i zajednicu, a njegovi prioriteti su jedinstvo i gradnja mostova.

Umesto da na svoju poziciju dođe s mnoštvom izvršnih naredbi ili inicijativa o kojima bi se pisale vesti, papa je veći deo svoje prve godine na funkciji iskoristio slušajući i praveći postepene promene. On je naglasio važnost multilateralnih institucija poput Ujedinjenih nacija i poštovanja međunarodnog prava, u vreme kada je američki predsednik sugerisao da nije vezan tim normama.

Iako je povučenija ličnost od svog prethodnika pape Franje, američka vojna operacija u Iranu izvukla je Lavovu unutrašnju čvrstoću i spremnost da govori otvoreno, preneo je N1.

Odlučio je da lično prozove Trampa – što pape retko rade. Iako nije imenovao druge članove Trampove administracije, njegove izjave da „Bog ne sluša molitve onih koji vode rat“ delovale su kao aluzija na želju američkog ministra odbrane Pita Hegseta da sukob na Bliskom istoku predstavi kroz religijske okvire.

Pape koje pozivaju na mir i protive se ratu nisu ništa novo. Papa Jovan Pavle II snažno se protivio invaziji na Irak predvođenoj SAD-om 2003. godine. Međutim, s američkim papom stvari su drugačije, jer Lav XIV govori engleski kao svoj maternji jezik, što se nije desilo od 12. veka, a njegove reči dopiru do američke publike, Bele kuće i šire. Lav je takođe poznat u Vatikanu po tome što ima određenu neprozirnost koja ga čini teškim za čitanje, a njegov pažljiv, promišljen stil daje njegovim rečima veću težinu.

Papina poruka mira

Papa Lav je na svojoj turneji u Africi nastavio da se javno oglašava, govoreći da njegovo vreme na ovom kontinentu nudi poruku mira koju svet treba da čuje. Tokom mirovnog sastanka u Kamerunu Leo je održao govor koji je imao globalne posledice.

„Svet pustoši šačica tirana, a ipak ga drži na okupu podrška mnoštva braće i sestara… Teško onima koji manipulišu religijom i imenom Boga za vlastitu vojnu, ekonomsku ili političku korist, vukući ono što je sveto u tamu i prljavštinu“, izjavio je papa.

Napetosti između pape i Trampa ključale su i pre ovog poslednjeg sukoba. Pred konklavu koja je prošle godine izabrala papu Lava, Tramp je izazvao uznemirenje javnosti kada je objavio AI sliku sebe kao pape. Trump je takođe objavio, pa obrisao AI sliku na kojoj je predstavljen kao Isus ubrzo nakon napada na papu. Takođe je upečatljivo da, iako su kardinali izabrali prvog američkog papu u istoriji Katoličke crkve, Tramp od tada nije imao direktan kontakt s Lavom.

Umesto toga, potpredsednik Džej Di Vens, koji je postao katolik 2019. godine, prisustvovao je Lavovoj inauguraciji i uručio mu poziv da poseti SAD. Vatikan je saopštio da papa neće posetiti SAD 2026. godine, već planira da provede 4. jul, tj. 250. godina nezavisnosti SAD-a, na južnom italijanskom ostrvu Lampeduza, koje je glavno odredište imigranata. Teško je zamisliti da papa poseti Ameriku dok je Tramp predsednik.

U utorak se Vens uključio u raspravu, rekavši da papa mora biti „oprezan“ kada govori o teologiji i da treba imati na umu teoriju „pravednog rata“ kada govori o ratu u Iranu.

Vensovo spominjanje teorije pravednog rata je upečatljivo. Razvijano tokom vekova, ovo učenje se često koristi od strane vojnih analitičara kao etički i moralni kriterijum za oružani sukob. Jedan od glavnih je sveti Avgustin iz Hipona, duhovni otac katoličkog reda kojem pripada Lav. Dok je bio u Alžiru, papa je išao na hodočašće do mesta na kom je Avgustin služio kao biskup krajem četvrtog i početkom petog veka, i istakao je da „ljudi ne vide rat u Iranu kao pravedan“.

Vatikan njuz je u uvodniku objavljenom dan nakon Vensovih izjava napisao da je u poslednjim decenijama katoličko učenje pokazalo „koliko je sve teže tvrditi da ‘pravedni rat’ postoji“, naročito u „atomskoj eri“.

„Carstva dolaze i odlaze“

Vensove kritike pape Vatikan će verovatno shvatati ozbiljnije. Kao katolički konvertit Vens je već koristio učenje svetog Avgustina da brani represivne mere Trampove administracije protiv imigracije. Lav je, s druge strane, bio kritičan prema tretmanu imigranata u SAD-u.

„Od trenutka kada je Vens ušao u Crkvu, povezao se s grupom ekstremno desničarskih filozofa, teologa i komentatora koji tvrde da su autentični tumači Avgustinovo delo O državi božjoj“, rekla je za CNN Daun Eden Goldštajn, katolička autorka i akademkinja.

Ona je rekla da je papa Lav „nesporno u Avgustinovoj misli… predstavlja direktnu pretnju naporima potpredsednika i njegovih postliberalnih prijatelja da se katolicima predstave kao autoritativni tumači društvenih i političkih učenja Crkve“.

Lav je postao papa samo nekoliko meseci nakon Trampovog reizbora za predsednika. Ranije se ideja pape iz SAD-a smatrala nemogućom jer kardinali nisu želeli savez Crkve sa dominantnom svetskom silom. Ipak, Trampov povratak u Belu kuću promenio je način na koji su kardinali gledali na SAD na svetskoj sceni. To im je otvorilo vrata da prekinu s tradicijom, a lik Roberta Prevosta, sa svojim dugim iskustvom u Latinskoj Americi, učinio ga je privlačnom figurom.

Ova istorijska odluka nije se mnogo razlikovala od one konklave 1978. godine na kojoj je izabran Jovan Pavle II. Prvi poljski papa, i prvi neitalijanski papa u poslednjih 400 godina, izabran je na vrhuncu Hladnog rata i odigrao je ključnu ulogu u padu komunizma u Istočnoj