TEMA O KOJOJ SE PRIČA: Nikola Čuturilo i Zoran Predin za BBC o ‘Analognoj rasi’: Srodne duše udaljene 500 kilometara

Brian Rašić

Kada je Zoran Predin na poslednjem koncertu Lačnog Franca u Beogradu oktobra 2022. izašao na binu u majici simpatičnog dizajna sa crnom ovcom američke hardkor grupe Minor Threat, verovatno nije pomišljao da će ista biti tema razgovora godinama kasnije.

Na pitanje hoće li je nositi i na narednom beogradskom koncertu sa Analognom rasom, novom grupom sa starim prijateljem Nikolom Čuturilom, odgovorio je u šali.

„Videću kako bude stajala u ormanu“, govori jugoslovenski i slovenački kantautor i frontmen kultnog novotalasnog sastava, za BBC na srpskom.

„Biti bela vrana ili crna ovca, meni je nešto sasvim blisko“, dodaje osvrćući se na logotip legendarne američke grupe i fraze kojima se ponekad opisuju autsajderi.

Višedecenijski prijatelji, beogradski i mariborski muzičari Nikola Čuturilo i Zoran Predin, pokrenuli su 2024. projekat „Analogna rasa“, da bi krajem godine objavili istoimeni album.

„To je idealno ime koje simbolički objašnjava gde smo, ko smo i šta želimo“, priča Čuturilo za BBC na srpskom, dok sedi na drvenoj stolici u njegovom muzičkom ateljeu, okružen plakatima, zlatnim i srebrnim pločama i instrumentima.

Uoči beogradskog koncerta grupe Analogna rasa, 23. aprila 2026, BBC je razgovarao sa dvojicom osnivača.

Sa beogradskim, uživo, kod njega u muzičkom ateljeu, dok se mariborski javio preko Vajbera.

Rađanje ‘Analogne rase’ iz želje za saradnjom

Tačno mesto gde su se upoznali ne pamte, ali dvojica muzičara znaju da prijateljstvo datira iz druge polovine 1980-ih.

„Ja mislim da je bilo u Zagrebu posle koncerta više grupa u Domu sportova, posle čega smo krenuli mnogo da se družimo i susrećemo“, kaže Predin.

U Jugoslaviji su zajednički koncerti više aktuelnih rok i pop bendova u punim halama tada bili česta pojava, pa su se muzičari sretali po raznim događajima od „Vardara do Triglava“.

Zoran Predin je bio frontmen mariborske novotalasne grupe Lačni Franc, dok je Nikola Čuturilo svirao gitaru u Ribljoj čorbi sa kojom je snimio četiri studijska albuma.

Beograđanin je kasnije započeo solo karijeru, a početkom krvavog rata u Jugoslaviji se preselio u englesku prestonicu London gde ga je Predin više puta posetio.

„To smatram za jednu od mojih dobrih okolnosti – uspeo sam da sačuvam svako prijateljstvo iz one zemlje do dan danas“, priča Čuturilo.

Ideja o zajedničkom projektu, posle gotovo četiri decenije prijateljstva, nastala je posle jedne od nekoliko humanitarnih akcija na kojima su učestvovali.

Obojica su se zapitali kako to da nikada nisu sarađivali, pa je Čuturilo predložio da na nekom sledećem Predinovom izdanju „odsvira makar jednu gitaru“.

„Bilo je, hajde da se razmenimo i upišemo zajedno kao autori i izvođači.

„Nije bila ni u primisli ideja da snimamo album, ali jedna stvar je vukla drugu“, dodaje beogradski kantautor.

Posle nekog vremena Čuturilo je napisao Još imaće nas, „generacijsku stvar“ za koju će se ispostaviti da će otvoriti buduće izdanje, tada ni u najavi.

„Čim smo je snimili osetio sam, naravno sujeta radi, da će Zoran morati da mi odgovori autorski.

„Napravio je kompoziciju Analogna rasa i tu je trebalo sve da se zaustavi“, prepričava Čuturilo.

Međutim, pojavili su se prijatelji iz izdavačkih kuća Lampshade media i Croatia records, nekadašnju Jugoton, sa idejom za albumom, za koji nisu imali materijal.

„Samo su nam rekli – sedite i napravite“, osmehujući se govori Čuturilo.

Ideja dala ideju – za album

Album objavljen krajem 2024. ima deset stvari i sve su otpevane na srpsko-hrvatskom, uz dve bonus pesme – Još imaće nas i Analogna rasa na slovenačkom.

Budući da su obojica kantautori – prave muziku na vlastite tekstove, svako je doneo gotovo jednak broj novih pesama, a tu su i dva prepeva, Predinova „Šta bi mi bez nas“ i Čuturilov „Kišobran“, zamenivši uloge.

„Sve je bilo bezbolno, ideja je dala ideju i napravili smo dobar album“, smatra Predin.

Svako je bio gospodar njegove pesme, ali su na probama „tražili varijante“.

„Nije dolazilo nikada do toga da nešto bitno menjamo, da smo osetili to odmah na početku verovatno nikada ne bismo zajedno radili.

„To da smo srodne duše, da nam je jasno kako se radi pesma, to nam je omogućilo bezbolnu saradnju“, smatra slovenački kantautor.

Pošto je razdaljina između Maribora i Beograda više od 500 kilometara, Predin je jednom mesečno dolazio u glavni grad Srbije na probe i snimanja, dok su oko nekih detalja organizovali video pozive.

„Rezultat je bio kao da svi živimo u istom gradu. To što sam ja iz Slovenije, a ekipa iz Beograda, na albumu se uopšte ne primećuje“, dodaje nekadašnji frontmen Lačnog Franca.

Pored dvojice prijatelja, ostali članovi Analogne rase su iskusni muzičari pratećeg benda Nikole Čuturila – gitarista Goran Stojković, bubnjar Blagoje Nedeljković Pače i braća Dejan i Darko Grujić na bas gitari i klavijaturama.

Na albumu gostuju i Dejan Cukić koji je otpevao „Voli me“, novu verziju starog Čuturinog hita, kao i Nenad Marić, poznatiji kao Kralj Čačka, vokal na numeri „Gastarbajter trubadur“.

Lampshade media/Croatia recordsOmot albuma za digitalne platforme

Od generacijskih numera do Če Gevarinog nećaka

Album otvara pesma Još imaće nas, Nikole Čuturila.

Retrospektivna „priča o nama“ nastala je u njegovom ateljeu, gde svakog dana stvara, ali i uči mališane sviranju gitare.

„Svaki kolega može da se prepozna, ali pretpostavljam da ni sa mlađima nije drugačije.

„To su ti podrumi, ta nepatvorena ljubav koja nas je gurnula u nepoznato – kombiji bez grejanja i dotrajali putevi, mali putujući cirkus u nastanku“, objašnjava Čuturilo.

Drugi singl – Analogna rasa Zorana Predina, kumovao je i nazivu grupe.

„Obojica smo imali neke iste vizije oko toga kako analognost u našem imenu opravdati pesmama i koncertima.

„Tu smo išli korak unazad, u korene rokenrola prema bluzu i to se oseća, to je zajednička ljubav“, objašnjava Predin.

U stihovima se, između ostalih, pominju legendarni jugoslovenski bokser i svetski prvak Mate Parlov i lider Bitlsa Džon Lenon, kao simboli antifašizma, kosmopolitizma, mira i solidarnosti.

„To su, kako ih ja grubo zovem, analogne vrednosti