OVO JE RAZLOG: Politiko piše: Haos u spoljnoj politici EU, sistem ne funkcioniše

Rastući neuspeh Evrope u spoljnjoj politici – od poteškoća u finansiranju Ukrajine do fragmentiranog odgovora na rat u Iranu – podstiče pozive na temeljnu reformu načina na koji blok sprovodi diplomatiju, piše Politico.

Nemogućnost EU da donosi jedinstvene odluke – kao što je deblokiranje kredita od 90 milijardi evra za Kijev, uvođenje sankcija nasilnim naseljenicima na Zapadnoj obali i sprovođenje mera protiv Rusije – otkriva sistemsku paralizu, reklo je za Politiko devet diplomata, zvaničnika, zakonodavaca i eksperata EU.

U pitanju je više od samog unutrašnjeg procesa: sa eskalacijom konflikta na Bliskom istoku, ratom Rusije u Ukrajini i napetim transatlantskim odnosima, diplomate upozoravaju da EU rizikuje da se marginalizuje u trenutku kada se geopolitičke odluke donose brže nego što njen sistem može da ih prati.

Frustracija zbog zastoja izlazi na videlo, sa sve većom grupom zemalja predvođenom Nemačkom i Švedskom koja se zalaže za značajno ograničavanje – ili potpuno ukidanje – nacionalnih veta koja omogućavaju jednoj prestonici da blokira odluke.

„Trebalo bi ukinuti princip jednoglasnosti u EU u spoljnopolitičkim i bezbednosnim pitanjima pre kraja ovog zakonodavnog perioda, kako bismo bili sposobniji da delujemo međunarodno i zaista odraslo“, rekao je nemački ministar spoljnih poslova Johan Vadeful u subotu, prema izveštaju nemačke Funke grupe.

„Sva iskustva koja smo stekli poslednjih nedelja u vezi sa pomoći Ukrajini i sankcijama Rusiji ukazuju na to“.

Prošlog meseca, švedski premijer Ulf Kristerson izjavio je da će se razgovori o korišćenju kvalifikovane većine za donošenje odluka u spoljnjoj politici „ponovo pojaviti“ među liderima.

Ovaj pritisak dolazi dok Mađarska, manje od nedelju dana pre izbora 12. aprila, više puta koči ključne odluke, uključujući kredit od 90 milijardi evra za Kijev, što povećava zabrinutost u drugim prestonicama da ishodi spoljne politike EU mogu biti talac unutrašnje politike.

Čak i ako premijer Viktor Orbán izgubi vlast, diplomate upozoravaju da bi osnovni problem ostao, jer princip jednoglasnosti omogućava bilo kojoj vladi da zauzme istu blokirajuću ulogu.

„Postoje ozbiljni problemi u načinu na koji donosimo odluke“, rekao je španski socijalistički poslanik Nacho Sánchez Amor, član odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta, za Politico. „Svaki mesec postoji novo pitanje koje ističe ovaj trend. Moramo reagovati“.

Druga grupa – uključujući Francusku, Belgiju i manje članice koje se plaše da budu potisnute – nastoji da odbrani pravo veta, tvrdeći da je ono ključ njihovog nacionalnog interesa.

„Pokretanje debate sada o pravilima evropske jednoglasnosti, mislim, bio bi najkraći put da se sistem stvarno nađe u problemu“, rekao je belgijski premijer Bart De Vever novinarima u Briselu prošlog meseca.

Sistem ne funkcioniše

Jedna stvar je gotovo univerzalno prihvaćena u evropskim prestonicama: sistem ne funkcioniše.

„Pogledajte sankcije protiv naseljenika na Zapadnoj obali – to je potpuni fijasko“, rekao je jedan visoki zvaničnik EU upoznat sa pitanjem, misleći na široko podržane planove za uvođenje sankcija ekstremnim izraelskim naseljenicima, koje je blokirala Mađarska.

„Imamo podršku 26 od 27 zemalja, čak je i Nemačka za, ali ne možemo ništa da uradimo zbog jedne“.

Kao i drugi sagovornici u ovom članku, zvaničnik je ostao anoniman kako bi mogao slobodno da govori, jer su diskusije poverljive.

Nedavne institucionalne tenzije dodatno su pojačale osećaj zastoja. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i najviša diplomatkinja EU Kaja Kalas sukobile su se oko toga ko bi trebalo da vodi spoljnopolitičku agendu, dok je francuski ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro upozorio predsednicu Komisije da poštuje granice svoje uloge tokom sastanka sa ambasadorima EU prošlog meseca.

Ipak, diplomate i zvaničnici kažu da su ovakve borbe za nadležnosti simptom, a ne uzrok problema.

„Svi razumeju da EEAS (Evropska služba za spoljne poslove) ne funkcioniše kako treba“, rekao je drugi EU diplomata iz zemlje koja želi da zadrži veto.

„Postoji debata sada jer se svi slažu da sistem nije optimalan ali spoljnopolitička pitanja ostaju nacionalna nadležnost i ne bismo trebali prelaziti na kvalifikovanu većinu“.

Iza kulisa, razgovori su već u toku. „Neformalni, visokopozicionirani“ kontakti između velikih članica istražuju moguća rešenja, uključujući davanje većeg značaja spoljnopolitičkim pitanjima na sastancima na nivou ambasadora (Coreper) i reformu EEAS-a radi poboljšanja donošenja odluka, rekao je diplomata.

Ali „još nemamo odgovore“, priznao je diplomata.

Veto, glavni problem

Za mnoge, pravi problem je princip jednoglasnosti.

Treći visoki EU diplomata istakao je ilustrativan slučaj iz 2022. godine, kada je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto učestvovao na sastancima Saveta EU za energiju, gde odluke mogu da se donose kvalifikovanom većinom.

„Bio je Sijarto iznerviran i napadao je sa svih strana“, rekao je diplomata. Ali, za razliku od spoljne politike, u Energetskom savetu Budimpešta je mogla biti nadglasana.

„Bio je šokiran. Mislio je da je još uvek u FAC-u“, Savetu za spoljne poslove, dodao je diplomata. „U septembru kada su se nastavljali sastanci Energetskog saveta odjednom je postao ‘gospodin Šarmantni Lepi ministar’“.

Sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom i nemačkim kancelarom Fridrihom Mercom koji su i dalje u nesaglasju po ovom pitanju, think-tankovi i političke partije pokušavaju da oblikuju debatu.

Evropska narodna stranka (centar-desno) predložila je promene u arhitekturi EU spoljne politike, pozivajući u svom manifestu iz 2024. na zamenu šefa spoljne politike EU sa „ministrom spoljnih poslova EU, kao potpredsednikom Evropske komisije“ i na uspostavljanje Saveta bezbednosti koji bi uključivao i partnere kao što su Ujedinjeno Kraljevstvo, Norveška i Island.

Integracija EEAS u Komisiju

Stefan Lene, stariji saradnik u Karnegi centru, zagovara slične strukturne promene, uključujući integraciju EEAS-a u Komisiju i stvaranje Evropskog saveta za bezbednost koji bi brže reagovao na nove pretnje, uključujući dronove i rakete iz Irana.

„Mnogi ljudi razumeju da naše strukture spoljne politike ne funkcionišu“, rekao je Lene za Politico. „Izazovi u spoljnoj politici i bezbednosti potpuno su drugačiji nego ranije. A da u ovoj oblasti nema inovacija, to je barem čudno“.

Ideja integracije EEAS u Komisiju ima podršku, „pre svega u kabinetu predsednice Komisije“, dodao je.

Ali nisu svi ubeđeni.

„Mislim da bi Komisija to vrlo želela“, rekao je četvrti EU diplomata o integraciji EEAS-a u izvršni deo EU, dok je visoki zvaničnik EEAS ideju odbacio direktnije: „Pa, ljudi pišu papire – to je njihovo pravo“.

Za Sančez Amora, problem je manje u strukturama, a više u političkoj volji.

„Trebalo bi da iskoristimo činjenicu da postoji toliko problema u donošenju odluka da ozbiljno razmislimo o tome: Hajde da okupimo Savet, Parlament, Komisiju i visoku predstavnicu da razgovaramo o ovome“, rekao je, uz upozorenje protiv promena ugovora.

Drugi tvrde da je dijagnoza