U ŽIŽI JAVNOSTI: U nedelju su izbori, predviđa se pobeda stranke bivšeg predsednika Rumena Radeva: Želi li on Bugarsku koja sledi Orbanov model?

Bivši predsednik Bugarske i komandant vazduhoplovstva, Rumen Radev, na putu je da pobedi na opštim izborima u nedelju, uz obećanja da će se boriti protiv sveprisutne „mafijaške države“ za koju tvrdi da potkopava najnerazvijeniju članicu EU, piše Politiko.

Zemlja od 6,7 miliona stanovnika, pogođena stalnim političkim krizama i oslabljenim koalicijama, postaje gotovo neupravljiva.

Od 2021. Bugarska je imala sedam premijera – nijedan nije odradio pun mandat – a ovonedeljno glasanje biće osmi izbori u poslednjih pet godina.

Međutim, nije jasno da li će bivši pilot MiG-29 Radev, skeptičan prema podršci Ukrajini i pristupanju Bugarske evrozoni ove godine, uspeti da prekine ovaj politički zastoj.

Prema anketi Politico, njegov novoosnovani pokret „Progresivna Bugarska“ trebalo bi da osvoji 31 odsto glasova, što znači da će se suočiti sa istim problemima kao i njegovi prethodnici u formiranju stabilne koalicione vlade.

Njegova politička agenda je takođe nejasna, a Brisel ima razloga za oprez. Radev je dugo zauzimao stavove bliže Moskvi po pitanju Ukrajine i nagovestio da bi želeo da uvozi rusku naftu.

I pored obećanja da će se obračunati sa sveprisutnom korupcijom kritičari ističu da „Progresivna Bugarska“ dobija podršku i od stranaka sa sopstvenom problematičnom istorijom nacionalizma i korupcije.

Kako je ranije ove godine pitao lider centrističke opozicije Asen Vasilev iz stranke „Nastavljamo promene“: „Da li on želi snažnu Bugarsku u snažnoj Evropi? Ili Bugarsku koja sledi Orbanov model, deluje kao trojanski konj u EU i blokira integracije?“

Od predsednika do premijera?

Radev je gradio svoj politički imidž oslanjajući se na svoje hrabre pilotske veštine.

Pre nego što je ušao u predsedničku trku 2016.  služba za odnose s javnošću vazduhoplovstva intenzivno je promovisala njegove akrobacije na avionu na velikom aeromitingu.

Slično tome, u ovogodišnjoj izbornoj kampanji objavljen je video u kojem je prikazan u kokpitu svog MiG-29, dok opisuje vertikalno poletanje. „Neverovatna snaga“, uzvikuje.

Nakon što je 2017. preuzeo predsedničku funkciju, Radev je brzo nadoknadio nedostatak političkog iskustva, koristeći vojnu pozadinu da izgradi imidž neustrašivog patriote koji nije kompromitovan partijskom politikom.

Kao bivši general, u svojim stavovima često se poziva i na vojno obrazovanje, posebno kada govori o tome zašto smatra da bi Ukrajina trebalo da traži mir sa Rusijom.

Njegov veliki politički proboj dogodio se 2020.  tokom velike političke krize zbog uticaja oligarha na državno tužilaštvo. To je izazvalo masovne ulične proteste tokom leta što je pomoglo Radevu da postane najpopularniji političar u zemlji.

Tužilaštvo je tada upalo u predsedničke kancelarije i nakratko privelo dvoje njegovih saradnika, što je dodatno učvrstilo njegov imidž borca protiv „zarobljene države“. Dok je javno nezadovoljstvo raslo, jedne letnje večeri izašao je pred okupljene građane, podigao pesnicu, osudio korupciju i pozvao „mafijaše“ da napuste izvršnu vlast.

Borba protiv korupcije je u središtu i ovogodišnje kampanje, a njegova ključna poruka je da želi da „sruši oligarhiju“.

„Oligarhija je duboko ukorenjena u društveni i ekonomski život zemlje. To je piramidalni sistem koji sistematski iscrpljuje društvo, a svoju nekažnjivost obezbeđuje kontrolom institucija, partija, izbora, medija i biznisa”, rekao je prošlog meseca.

„Dok se taj model ne razbije, svaki oblik vlasti je osuđen na neuspeh”, poručio je pristalicama u Sofiji.

Ta borba će ga suprotstaviti moćnim protivnicima. Njegovi glavni politički rivali su dve vodeće bugarske političke figure – bivši premijer Bojko Borisov i Deljan Peevski, lider stranke DPS-Novi početak. Opozicija ih optužuje da su ključni oslonac oligarhijske „duboke države”, što oni negiraju.

Šaroliki saveznici

Iako se godinama spekulisalo da će se kandidovati za premijera, Radev je svoj projekat „Progresivna Bugarska” konačno predstavio tek u martu.

Iako formalno ne vodi pokret, Radev je njegova nesporna centralna figura. Pokret okuplja raznoliku grupu političara bliskih njemu, kao i preletače iz drugih stranaka, te vojne ličnosti, novajlije i bivše sportske ličnosti. Samo šest žena predvodi izborne liste u 31 izbornoj jedinici u zemlji.

„Njegovo lice je svuda, i to je verovatno najvažnije, jer niko drugi nije prepoznatljiv“, rekao je Dimitar Bečev, viši saradnik Karnegi Evrope.

„Progresivna Bugarska“ privukla je i raznolike pristalice. Ankete pokazuju da je deo podrške došao od krajnje desničarske proruskе stranke Preporod. Ahmed Dogan, osnivač stranke DPS turske manjine i sada rival Pevskom, takođe je izrazio podršku, dok je manja nacionalistička grupacija VMRO formalno podržala Radeva.

Ipak, program stranke nudi malo konkretnih detalja, a Radev nije jasno pozicionirao pokret na političkom spektru. Njegove ekonomske politike, na primer, sadrže elemente i levih i desnih platformi.

U proteklim nedeljama Radev vodi kampanju širom zemlje. Njegov tim na društvenim mrežama objavljuje slike i snimke punih sala i aplauza. Ipak, tokom kampanje dao je samo dva intervjua – jedan javnom servisu i drugi popularnom Jutjub kanalu poznatom po širenju dezinformacija i proruskih stavova. Njegov tim odbio je intervju za Politico.

Bečev njegovu tišinu vidi kao strategiju: „Drži svoje karte blizu sebe“.

Borijana Dimitrova, direktorka agencije Alpha Research iz Sofije, dodaje: „Njegova strategija je da ostavi što više nejasnoća kako bi birači u njega mogli da učitaju ono što žele. On širi političku mrežu i pokušava da privuče i leve i desne birače. Igra na sve strane“.

Takav pristup može doneti glasove na izborima u nedelju, ali nosi rizik da se okrene protiv njega kada dođe na vlast. Ona ga opisuje kao „paradoksalnu figuru“ – kao predsednik više polarizujuću nego ujedinjujuću ličnost, a kao potencijalni premijer „svaštaru bez jasnih principa ili rešenja”.

Iako je u kampanji ublažio proruskе stavove, oni su se i dalje povremeno pojavljivali, uključujući i poruke o potrebi za jeftinom ruskom naftom.

Kada je privremena vlada krajem marta odlučila da potpiše desetogodišnji sporazum o saradnji sa Ukrajinom, Radev je to oštro kritikovao, optuživši kabinet da „uvlači zemlju u rat“.

Složene koalicije

Dimitrova je istakla da je Radev očekivao „izborni cunami” i da su njegovi saveznici govorili o osvajanju najmanje 120 od 240 poslaničkih mesta. Međutim, ankete sada ukazuju na skromniji rezultat. „Ne uspeva da postigne podršku koju su on i ljudi oko njega očekivali”, rekla je ona.

Ključno pitanje je šta se dešava ako ne uspe da obezbedi većinu.

Reformistička koalicija „Nastavljamo promenu” i „Demokratska Bugarska” deluje kao prirodan partner u borbi protiv korupcije. Ipak, ranije su bili u sukobu sa blokom Radeva zbog rata u Ukrajini, a njegova proruska retorika mogla bi biti neprihvatljiva za njihove birače.

Oštar zaokret ka Moskvi takođe bi razbio svaku koaliciju i izazvao reakciju EU i NATO partnera Bugarske. „To nije dobitni potez“, rekao je Bečev.

Ako bi