PAŽNJA: Univerzum u pokretu: Antimaterija se prvi put transportuje kamionom

Univerzum kakav danas poznajemo nastao je Velikim praskom, pri čemu je, prema zakonima fizike, trebalo da se stvore iste količine materije i antimaterije.

Ove čestice gotovo su identične običnoj materiji, osim što im je električni naboj i magnetni moment obrnuto postavljen. Kada se susretnu, poništavaju jedna drugu i oslobađaju ogromne količine energije. Teoretski, to bi značilo da je Univerzum mogao vrlo brzo ostati prazan.

Međutim, naš Univerzum je pretežno materijalan – antimaterija gotovo da je nestala. Naučnici ovu neravnotežu nazivaju asimetrijom, i decenijama pokušavaju da otkriju zašto je materija „preživela“ i kako je nastao svet kakav poznajemo, piše Dojče vele.

CERN – centar za istraživanje antimaterije

Evropska organizacija za nuklearna istraživanja (CERN), najveća laboratorija za fiziku čestica na svetu, jedino je mesto gde se antimaterija proizvodi u dovoljnim količinama za eksperimente. Smeštena na granici Švajcarske i Francuske, CERN okuplja više od 17.000 stručnjaka iz preko 110 zemalja. Većinu čine inženjeri, dok fizičari predstavljaju nešto više od 20 odsto tima.

Laboratorija koristi džinovske akceleratore čestica, poput Velikog hadronskog sudarača (LHC), i sofisticirane detektore koji beleže sudare čestica. Manje poznati su Antiprotonski usporavač (AD) i manji prsten ELENA, u kojima se antiprotoni – čestice antimaterije – usporavaju na ekstremno niske energije kako bi mogli biti sačuvani u magnetnim zamkama. Neki eksperimenti uspešno su čuvali antimateriju i do godinu dana.

Prvi transport antimaterije kamionom

Jedan od najvećih izazova je transport antimaterije van laboratorije, jer je izuzetno osetljiva na vibracije i kontakt sa običnom materijom. 24. marta 2026. naučnici su postigli istorijski uspeh – antimaterija je po prvi put prevezena kamionom unutar kompleksa CERN-a. Vozilo je kretalo brzinom od 42 km/h, napravilo dva kruga, a putovanje je trajalo pola sata.

U specijalnoj „Peningovoj zamci“ težine skoro tonu, 92 antiprotona lebdele su u vakuumu zahvaljujući superprovodljivim magnetima, na temperaturi bliskoj apsolutnoj nuli. Probna vožnja pokazala je da antimaterija može izdržati vibracije i pokret – prvi korak ka planiranom transportu do laboratorija širom Evrope. Cilj je da se vreme skladištenja antiprotona u pokretnoj zamci produži na osam do dvanaest sati, što bi omogućilo siguran put od Ženeve do Diseldorfa, koji traje oko osam sati.

Fabrice COFFRINI / AFP / Profimedia

Sigurnost transporta

Količine antimaterije u ovim eksperimentima su izuzetno male – svega 92 čestice, dok se u budućnosti planira oko 1.000. U slučaju nezgode, antiprotoni bi jednostavno nestali u bljesku, vidljivom samo instrumentima. Za ljude i okolinu transport je potpuno bezopasan; jedini rizik je gubitak višegodišnjeg naučnog rada.

Ovaj uspeh označava novu eru u istraživanju antimaterije i pruža naučnicima jedinstvenu priliku da još preciznije ispituju nastanak i strukturu Univerzuma.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.