ZVANIČNE INFORMACIJE: Potpredsednik SAD plaća visoku cenu za servilnu lojalnost šefu: Hoće li čekati da ga Tramp „baci pod autobus“?

Za nekoga ko bi mogao da postane predsednik, Džej Di Vens ima nezgodnu naviku da ulazi u borbe koje ne može da dobije.

Tri gubitnička sukoba u protekloj nedelji – sa iranskim pregovaračima, mađarskim biračima i papom Lavom – donela su mu osudu, poniženje i podsmeh.

Nijedan od njih nije bio Vensov lični izbor. Sve te bitke vodio je posredno, u ime Donalda Trampa.

Potpredsednik plaća visoku cenu za servilnu lojalnost svom šefu.

Njegov rejting u anketama naglo pada. Njegove nade za nasledstvo unutar MAGA pokreta slabe.

Trpi zbog asocijacije – iako njegovi sopstveni zapaljivi stavovi i pogrešne procene često dodatno pogoršavaju situaciju.

Ipak, uprkos rastućim sumnjama u Trampovo mentalno zdravlje i sposobnost da upravlja državom, Vens ostaje sledeći u hijerarhiji Bele kuće.

S obzirom na to da se očekuje da će se kandidovati za predsednika 2028. postavlja se pitanje: da li će Vens nastaviti da poslušno igra ulogu Trampovog „žrtvenog jarca“ još dve i po godine i nadati se opstanku, kao što je Klaudije preživeo Kaligulu?, pita se Sajmon Tisdal, spoljnopolitički komentator, u analizi za Gardijan.

Ili će, suočen sa politički pogubnim ishodom dok „ludi kralj“ povlači sve sa sobom, doći do preokreta – kao što se Brut okrenuo protiv Cezara?

Lojalnost Vensa nije uzvraćena. Setite se sudbine prvog potpredsednika Donalda Trampa, Majka Pensa, koji je odbio da blokira rezultate izbora 2020. godine.

Tramp je, prema izveštajima, podržao izgrednike na Kapitolu koji su želeli da Pens bude obešen zbog izdaje.

Ako mu se promeni raspoloženje, Tramp će rado „baciti pod autobus” i svoje verne sledbenike, bez obzira na to koliko mu se oni ulizuju i povlađuju.

Pitajte Pam Bondi. Ipak, i Vensove lojalnosti i uverenja su fleksibilni. Pre nego što se priključio MAGA pokretu, bio je oštar kritičar Trampa, upozoravajući da bi mogao postati „američki Hitler”.

Kasnije se preoblikovao u zagovornika oštre imigracione politike, braneći Trampovu ozloglašenu izbornu laž iz kampanje 2024. da su haitijski migranti krali i jeli kućne ljubimce ljudi.

Vens se nekada strastveno protivio vojnim intervencijama u inostranstvu.

Dok je u vlasti, podržao je napade na Venecuelu, Irak, Siriju, Jemen, Somaliju, Nigeriju i sada Iran.

Prešao je u katoličanstvo 2019. godine i od tada ga koristi da proširi svoj uticaj među religioznim konzervativcima. Ipak, često arogantno osporava autoritet crkve i učenja pape.

Ukratko, Vens je grub oportunista, samoproklamovani „brđanin” koji prodaje političku „mesečinu”.

Ali njegova pozicija je jača od drugih članova kabineta u jednom ključnom pogledu: Tramp ne može da smeni izabranog potpredsednika – iako bi, prema 25. amandmanu Ustava, Vens mogao da pomogne da se Tramp smeni.

Grupa demokrata u Kongresu želi da se on pridruži posebnoj komisiji koja bi upravo to učinila ako bi Tramp bio proglašen nesposobnim.

Vens će sačekati svoje vreme. Ali Trampov fijasko u Iranu i sve nestabilnije ponašanje sve više potkopavaju podršku na terenu – a to šteti i njegovom zameniku.

Vensova prednost u odnosu na državnog sekretara Marka Rubija u hipotetičkom nadmetanju za republikansku nominaciju se topi. Među širom javnošću, prema jednoj anketi, on je najnepopularniji potpredsednik u modernoj istoriji.

Veliki dobitak demokrata na novembarskim izborima za Kongres mogao bi da dovede do toga da se on (kao i mnogi drugi republikanci) okrene protiv Trampa.

Vens je tokom protekle nedelje bio trostruko „nasamaren”. Viktor Orban, koji je išao ka porazu na izborima u Mađarskoj, želeo je da predsednik lično vodi kampanju za njega.

Ali Tramp ne voli gubitnike, pa je poslao Vensa. Ova nezahvalna misija nije promenila ishod, koji je zadao težak udarac evropskoj etnonacionalističkoj hrišćanskoj desnici, koju podržavaju Tramp – i Vens u svom ozloglašenom govoru na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji u februaru 2025. Vens se sada blisko povezuje sa ovim značajnim porazom.

Slično tome, kada je Tramp – očajnički pokušavajući da se izvuče iz svog fijaska u Iranu – morao da nađe nekoga ko će preuzeti rizik, izabrao je nesrećnog Vensa.

Pregovori prošlog vikenda u Islamabadu nikada nisu mogli da uspeju za jedan dan, jer Tramp ne razume otpornost Irana i jer gola sila nije postigla nijedan njegov osnovni cilj.

Ipak, razgovori su propali i zato što Vens, bez ikakvog iskustva u pregovorima visokog rizika i bez ličnog znanja o Iranu, nije imao autoritet da postigne dogovor.

Bio je prinuđen da stalno proverava sa Trampom putem telefona. Vens se ranije mlako protivio odluci da se ide u rat, pa je potom ipak pristao. Sada je javno lice Trampovog neuspeha da nametne trenutni mir.

Trampovi kontinuirani, uvredljivi napadi na papu Lava možda su, čak, još štetniji za Vensov položaj i ugled. Kao najviši katolik u administraciji, moglo se očekivati da će braniti Svetog Oca. Trampove detinjaste uvrede i blasfemije izazvale su veliki talas ogorčenja među uvređenim hrišćanima u SAD, Italiji i širom sveta.

Umesto toga, pokazujući zapanjujući nedostatak političkog instinkta, Vens je doveo u pitanje istinitost Lava. Rekao je papi da prestane da izražava stavove u korist mira i da se „drži moralnih pitanja”. To je bilo grubo.

Tvrdnja da rat i mir nisu moralni izbor jednako je pogrešna kao i tvrdnja da su sport i politika odvojeni. (Za dokaz, dovoljno je pogledati kako Tramp koristi ovogodišnji muški fudbalski Svetski kup, čiji su domaćini SAD).

Zarobljen u samopovređujućoj potčinjenosti svom gospodaru, Vens još nije završio sa udaljavanjem ključnih religioznih birača. Tvrdio je da je gnjusna slika koju je objavio Tramp, na kojoj je predsednik prikazan kao lik Isusa Hrista sa božanskom svetlošću koja izbija iz njegovih ruku, bila samo „šala”.

To je standardni izgovor nasilnika širom sveta kada se njihovi uvredljivi komentari dovedu u pitanje. A Lav je, osuđujući globalne razorne posledice „šake tirana”, potom ozbiljno prozvao i Vensa i njegovog šefa. Još jednom, potpredsednik je u bezizlaznoj situaciji.

Na kraju turbulentne nedelje, jasno je da Tramp klizi sve bliže ličnoj i političkoj provaliji, dok talasi javnog nezadovoljstva prerastaju u poplavu.

Reći da je „poludeo” jeste subjektivna, neklinička procena, ali je to nešto što sada glasno tvrde istaknuti glasovi i na levici i u podeljenom MAGA desnom krilu.

Čak i ako predsednik tvrdi da je „zdrav kao dren”, većini Amerikanaca on tako ne izgleda. Ankete pokazuju da ga smatraju previše starim, da nema dobru procenu situacije i da je nepredvidiv.

Dok Tramp besni, negoduje, gubi kontrolu i tone, Vens može da se preusmeri kao istinski MAGA vernik, kao prirodni naslednik – ili bar kao lider